О ШКОЛИ

 

 

Бивши ученици и професори

 

Музичка школа »Мокрањац« је најстарија српска музичко – педагошка институција и представља темељ музичке културе и образовања у Србији. Кроз њу су, као професори и ученици, прошле многе познате музичке личности - композитори, извођачи, музиколози и педагози из готово свих крајева претходне Југославије. Концертни и оперски живот, оркестри и камерни ансамбли, друге установе за музичко образовање и факултети, музичке редакције радија и телевизије - све је то проистекло из рада прве српске музичке школе. Међу изузетним ствараоцима везаним за школу, који су поред Стевана Мокрањаца деловали као професори у првим деценијама XX века, истакнута места припадају композиторима Петру Коњовићу, Милоју Милојевићу, Стевану Христићу, Кости Манојловићу, Миховилу Логару, Јосипу Славенском, Љубици Марић, Предрагу Милошевићу, а у другој половини века Константину Бабићу, Дејану Деспићу, Зорану Ерићу ...

 

 

                                                                               

                                                                                       Дејан Деспић

 

Хронолошки ...

 

Прве школске године (1899/1900.) укупно је било уписано 48 ђака којима је предавало четири наставника: Стеван Мокрањац (теоријске предмете), Станислав Бинички (теорија и соло-певање), Цветко Манојловић (клавир) и Јован Ружичка (виолина), иначе Чех пореклом. Следеће школске године, Школа је набавила виолончело и ангажовала Вићеслава Рендлу као наставника, такође Чеха пореклом, који је потом дуги низ година предавао и контрабас и флауту, био диригент ђачког оркестра и вођа камерних ансамбала.

 

Од 1909. интензивира се број примљених наставника који је условљен све већим бројем ученика, тако да су, поред раније поменутих, као педагози у Школи истакнути: Нина Шоповић, Рајна Димитријевић и Даница Крстић, наставнице клавира; затим Јован Зорко, виолина, Емил Сакс, виолина (Чех пореклом), Милан Бузина, обоа и кларинет, Петар Коњовић, историја музике и шеф камерног ансамбла, а ангажују се и бивши ђаци по њиховом повратку са студија из иностранства.

 

 

                                                                            

                                                                                    Петар Коњовић

 

Тих година с почетка XX века познатији ђаци Школе били су и Ружа Шафарик (пијанисткиња, будући професор Школе), Петар Илић (композитор – први завршени ђак Српске музичке школе), Стеван Христић, Милоје Милојевић, Иванка Милутиновић (пијанисткиња, будућа супруга Милоја Милојевића и професор Школе), Јован Мокрањац, (виолончелиста, будући наставник Школе, иначе синовац Стевана Мокрањца).

 

 

 

                                                                              

                                                                                Милоје Милојевић

 

У свакој следећој школској години до првог светског рата могу се запазити имена ученика која ће нешто касније много значити у развоју културе и науке наше средине, попут Станислава Винавера (књижевника, музичког критичара и есејисте), Маргите Нушић (ћерке Бранислава Нушића), Ксеније Атанасијевић (филозофа), Моше Пијаде, Марка Челебоновића (сликара), Павла Васића (ликовног историчара), Александра Вуча (књижевника) и многобројних професора Универзитета и лекара.

 

У периоду између два рата у школи су дипломирали Бранко Драгутиновић (музички критичар), Стана Ђурић, будућа Клајн (музиколог и професор Музичке Академије у Београду), Миодраг Васиљевић (етномузиколог и професор Музичке Академије), Олга Михаиловић (пијанисткиња и професор Музичке Академије), Љубица Марић (композитор), Станојло Рајичић (композитор), Лазар Марјановић и Владимир Марковић (професори виолине на Музичкој Академији), Војислав Илић (диригент) и многи други.

 

Такође су у Школи један краћи период свог школовања провели Михајло Вукдраговић, Милан Ристић, Драгутин Чолић, Александар Обрадовић (композитори), Драгутин Гостушки (музиколог, директор Музиколошког института САНУ), Душан Плавша (музички писац), Боривоје Симић (диригент) Бахрија Нури-Хаџић (соло-певачица), Лујо Давичо (балетски играч и педагог), Оскар Давичо (књижевник), Рената Улмански (глумица) ...

 

У развоју школе после Другог светског рата истиче се значајан број музичара различитог профила који су прошли кроз школу као ученици попут композитора Рајка Максимовића (професора ФМУ у Београду), Вука Куленовића, Ивана Јевтића, музиколога др Мирјане Хофман-Веселиновић (професора ФМУ у Београду), др Соње Маринковић (професора ФМУ у Београду),др. Дубравка Јовичић (Декан ФМУ у Београду), а поједини солисти, потекли из школе Мокрањац остварили су међународну каријеру - међу њима су, да поменемо само неке, пијаниста Иван Тасовац (данас директор Београдске филхармоније), виолинисткиња Весна Станковић (концертмајстор Бечког камерног оркестра и члан Европског камерног оркестра), виолончелисткиња Ксенија Јанковић, оперске диве Милена Китић и Ирена Зарић, чембалисткиња Смиљка Исаковић. Поред њих, као бивши ученици школе, значајно место у нашем јавном животу заузимају и Васил Хаџиманов – естрадни уметник, Мина Лазаревић – глумица, Јелена Галонић – естрадни уметник....

 

 

 

                                                                         

                                                                                   Мина Лазаревић

 

 

 

                                                     

                                                                                   Васил Хаџиманов

 

 

 

 

                                    

                                                       Лик Стевана Стојановића Мокрањца на новчаници